Projekat \u201cDruga Srbija\u201d za \u010ditaoca prikuplja stavove srpskih intelektualaca koji su se suprostavili drasti\u010dnom kr\u0161enju ljudskih prava Albanaca na Kosovu od strane srpskih vlasti, od vremena kada je Srbija ukinula autonomiju Kosova 23. marta 1989. do ulaska NATO trupa 12. juna 1999., pa \u010dak i nakon toga. Ta kr\u0161enja su tokom 1998. i 1999. kulminirala ubistvima oko 10 hiljada albanskih civila, silovanjima hiljada \u017eena, deportacijom gotovo milion Albanaca, paljenjem i uni\u0161tavanjem oko 100 hiljada ku\u0107a, kao i ostalim du\u0161evnim i materijalnim \u0161tetama.<\/p>\n
Tim ciljem smo na\u0161iroko istra\u017eivali \u010dlanke i intervjue objavljene tokom ovog vremenskog perioda od preko tri decenije po dnevnim novinama i nedeljnim publikacijama Kosova, Srbije i \u0161ire. U ovom tomu smo obuhvatili ise\u010dke iz \u010dlanaka i intervjua najistaknutijeg intelektualca,\u00a0advokata\u00a0Sr\u0111ePopovi\u0107a, u kojima govori o brutalnim kr\u0161enjima ljudskih prava Albanaca na Kosovu tokom 90-ih godina. Pored toga, od posebnog zna\u010daja nam je bilo da uklju\u010dimo i ise\u010dke u kojima\u00a0Popovi\u0107 isti\u010de svoje stavove o nezavisnosti Kosova i odnosima koje ono ima sa Srbijom, ali i o albansko-srpskim odnosima uop\u0161te.<\/p>\n
\u0160to se ti\u010de Albanaca u Jugoslaviji, Sr\u0111a Popovi\u0107 je bio uveren da oni nikada nisu integrisani, nego su smatrani stranim faktorom i u svakodnevnoj komunikaciji su tretirani kao gra\u0111ani drugog reda, toliko da je i me\u0111u decom re\u010d \"\u0161iptar\" smatrana uvredom, poput re\u010di \"niger\" (srp. crnja) koju koriste ameri\u010dki rasisti. Kada je re\u010d o odnosima Albanaca i Srba za vreme Jugoslavije, Popovi\u0107 je bio jedan od retkih srpskih intelektualaca koji je naveo sve faktore iseljenja Srba sa Kosova tokom 70-ih i 80-ih godina pro\u0161log veka, kao \u0161to su: nezaposlenost, siroma\u0161tvo, prenaseljenost, problem komunikacije izme\u0111u ljudi razli\u010ditih kultura, religija i jezika. Pred kraj postojanja Jugoslavije, nastojanje Srbije da ukine autonomni status Kosova u okviru Jugoslavije nazvao je neustavnim, kao i pripajanje Kosova Srbiji.<\/p>\n
Sr\u0111a Popovi\u0107 je srpsku politiku s kraja 80-ih i tokom \u010ditavih 90-ih smatrao \u0161tetnom, jer ne samo \u0161to je proizvodila probleme u zemljama u okru\u017eenju, nego je stvarala neprijatelje celokupnom srpskom narodu. \u0160tavi\u0161e, Popovi\u0107 je Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, kreatora ove politike, smatrao najve\u0107om \u0161teto\u010dinom po interese Srbije, a zbog toga je kritikovao i same gra\u0111ane Srbije koji su podr\u017eavanjem Milo\u0161evi\u0107a jasno na\u0161kodili interesima dr\u017eave. Iako je bio o\u0161tar kriti\u010dar kr\u0161enja ljudskih prava kosovskih Albanaca od strane Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima i svestan raspolo\u017eenja koje u odnosu na njega vlada na Kosovu, izjavio je da su Albanci u tih deset godina pro\u017eiveli period istorije od 50 godina i da \u0107e oni jednog dana podi\u0107i spomenik Slobodanu Milo\u0161evi\u0107u jer im je pomogao da postanu samosvestan, homogenizovan narod \u010diji su zahtevi internacionalizovani.<\/p>\n
Sr\u0111a Popovi\u0107 se usprotivio zlo\u010dinima Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima tokom rata nad kosovskim Albancima, \u010dak je ustao i protiv dva miliona njegovih glasa\u010da, koje je nazvao pristalicama ratnih zlo\u010dina. Prema njegovim re\u010dima, oni koji negiraju zlo\u010dine koje je Milo\u0161evi\u0107ev re\u017eim po\u010dinio nad kosovskim Albancima prosto su autisti\u010dni. Popovi\u0107 je podr\u017eao intervenciju NATO-a na Kosovu, ali je smatrao da je zakasnela. Prema njegovim re\u010dima, intervencija NATO-a na Kosovu nije bila u suprotnosti sa me\u0111unarodnim pravom i bila je od koristi za srpski narod, kome je bio potreban poraz da bi se osvestio.<\/p>\n
Popovi\u0107 je zlo\u010dine Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima nad Albancima na Kosovu kvalifikovao kao genocid jer, po njegovim re\u010dima, kao \u0161to postoje razli\u010dita ubistva, postoje i razli\u010diti genocidi, te je smatrao da je genocid koji je po\u010dinio Milo\u0161evi\u0107 \u2013 a koji se ne mo\u017ee porediti sa holokaustom samo zato \u0161to taj genocid nije imao te\u017einu zlo\u010dina tolikih razmera - ispunjava sve kriterijume sadr\u017eane u Konvenciji o spre\u010davanju i ka\u017enjavanju zlo\u010dina genocida iz 1951. S obzirom na stra\u0161ne masovne zlo\u010dine po\u010dinjene nad Albancima, razumeo je i revan\u0161izam Albanaca uglavnom protiv srpske manjine na Kosovu u periodu izme\u0111u juna i decembra 1999.<\/p>\n
Za zaklju\u010dak: Sr\u0111a Popovi\u0107 je jedan od najve\u0107ih patriota koje je Srbija ikada imala, a to se bez sumnje da primetiti kada izjavi: \u201eNe ka\u017eem da je dobro \u0161to je Kosovo nezavisno, ali postoji ne\u0161to \u0161to se zove realnost i ne treba da se zavaravamo samo zato \u0161to nam se ta realnost ne svi\u0111a.\u201d \u0160tavi\u0161e, ka\u017ee da su oni koji prihvataju nezavisno Kosovo po\u0161teni, hrabri i patriotski nastrojeni ljudi. Pre svega, Popovi\u0107ev patriotizam se o\u010ditava u njegovom stavu da je u interesu srpskog naroda da se ne poistove\u0107uje sa Milo\u0161evi\u0107evom politikom i da ne vu\u010de sa sobom zauvek tu istorijsku hipoteku, a posebno se vidi u njegovom slede\u0107em mi\u0161ljenju: \u201eJednog dana kada ka\u017eu 'vi Srbi ste \u0107utali kada su se te stvari de\u0161avale', mo\u017eete slobodno re\u0107i da ima i ljudi koji nisu \u0107utali, nego su o tome govorili.\u201d<\/p>\n
Nakon izdanja\u00a0Bogdan Bogdanovi\u0107<\/a>\u00a0[Bogdan Bogdanovi\u0107],\u00a0Milo\u0161 Mini\u0107<\/a>\u00a0i sada\u00a0Sr\u0111e\u00a0Popovi\u0107a,\u00a0u okviru projekta \u201cDruga Srbija\u201d obuhvati\u0107emo ise\u010dke iz \u010dlanaka i intervjua nekoliko drugih srpskih intelektualaca kojih je, iako u malom broju, ipak bilo, a koji na\u017ealost vi\u0161e nisu \u017eivi, kao \u0161to su: Bogdan Deni\u010d [1929\u20132016], Ilija \u0110uki\u0107 [1930\u20132002], Ivan \u0110uri\u0107 [1947\u20131997], Lazar Stojanovi\u0107 [1944\u20132017], Mihajlo Mihajlov [1934\u20132010], Mirko Kova\u010d [1938\u20132013], i drugi.<\/p>\n Sve ove intelektualce su inspirisali srpske socijaldemokrate, kao \u0161to su Dimitrije Tucovi\u0107, Kosta Novakovi\u0107, Du\u0161an Popovi\u0107, Dragi\u0161a Lap\u010devi\u0107, Tri\u0161a Kaclerovi\u0107, i drugi koji su tokom 1912. i 1913. godine, kada je Srbija zauzela Kosovo, bili protiv stravi\u010dnih zlo\u010dina koje je srpska dr\u017eava \u010dinila nad nevinim albanskim stanovni\u0161tvom na Kosovu. Primera radi, u jednom Tucovi\u0107evom \u010dlanku, objavljenom u onda\u0161njim socijalisti\u010dkim \u201cRadni\u010dkim novinama\u201d iz Beograda, on pi\u0161e: \u201c...mi smo poku\u0161ali da izvr\u0161imo ubistvo s predumi\u0161ljajem jedne \u010ditave nacije\u201d. Jedan redakcijski \u010dlanak ovih novina je tvrdio da je Tucovi\u0107 posedovao informacije o toliko gnusnim zlo\u010dinima srpskih snaga nad Albancima da nije \u017eeleo uop\u0161te da ih objavljuje. Na\u017ealost, takvi zlo\u010dini su se ponovili krajem Prvog svetskog rata 1918. i 1919. godine, zatim tokom perioda izme\u0111u dva svetska rata, krajem Drugog svetskog rata (1944-1945), pa nakon njega (1946-1966), i na kraju tokom poslednje decenije pro\u0161loga veka (1989-1999).<\/p>\n Projekat \u201cDruga Srbija\u201d ima za cilja ne samo da ponudi model jednog intelektualca koji se protivi nepravdi i zlo\u010dinima po\u010dinjenim od strane dr\u017eavnih vlasti na \u010dijem \u010delu su njegovi \u201csunarodnici\u201d, bez obzira na njihova opravdanja, ve\u0107 i da oda po\u010dast takvom intelektualcu koji je na ovaj na\u010din \u010desto rizikovao svoj \u017eivot, pokazuju\u0107i neverovatnu hrabrost koja nikako ne sme da pro\u0111e bez zaslu\u017eenog priznanja. Na\u017ealost, ove li\u010dnosti se u srpskom narodu smatraju izdajnicima, njih isklju\u010duju iz dru\u0161tva, osu\u0111uju, kleve\u0107u i napadaju, dok ih Albanci gledaju s nepoverenjem i zanemaruju.<\/p>\n Nadamo se da \u0107e ova publikacija slu\u017eiti novinarima, politi\u010dkim analiti\u010darima i onim aktivistima civilnog dru\u0161tva koji se bave albansko-srpskim odnosima; politi\u010darima uklju\u010denim u pregovore koji za cilj imaju normalizaciju ovih odnosa; studentima, akademicima i \u0161iroj javnosti, uklju\u010duju\u0107i tu i budu\u0107e generacije Kosova, Srbije, Albanije, \u010ditavog Balkana, kao i svima onima u svetu koji su zainteresovani za ovu publikaciju, jer \u0107e ona biti pristupa\u010dna online i, osim na albanskom i srpskom jeziku, bi\u0107e objavljena i na engleskom.<\/p>\n Posleratno Kosovo nema nijednu ulicu, trg ili \u0161kolu koja nosi ime\u00a0advokata\u00a0i humaniste\u00a0Sr\u0111e\u00a0Popovi\u0107a, iako\u00a0se on\u00a0\u017eestoko suprotstavljao dr\u017eavnom teroru\u00a0Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima pocetkom\u00a090-ih godina.\u00a0No, iako je bio prvi i najglasniji srpski intelektualac koji ne samo da se protivio okupaciji Kosova od strane srpskog re\u017eima, ve\u0107 je podr\u017eao i njegovu nezavisnost, Skup\u0161tina Kosova ga nije pozvala na ceremoniju progla\u0161enja nezavisnosti 17. februara 2008.<\/p>\n Stoga, neka ova publikacija bude jedno skromno priznanje izvanrednom intelektualcu\u00a0Sr\u0111i\u00a0Popovi\u0107u za njegov ogroman doprinos u za\u0161titi ljudskih prava kosovskih Albanaca, kao i za napore da se Albanci i Srbi razi\u0111u mirno i prijateljskim putem, ali i da zasnuju su\u017eivot na toleranciji i me\u0111usobnom razumevanju.<\/p>\n Sr\u0111a Popovi\u0107 (1937-2013)<\/p>\n Ro\u0111en je u Beogradu 1937. godine. Studirao je pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Anga\u017eovan kao advokat za ljudska prava, branio je aktiviste i akademike koji su bili proganjani zbog protivljenja komunisti\u010dkoj vlasti u Jugoslaviji. U mnogim slu\u010dajevima, bio je advokat demonstranata studenata i profesora 1968. godine u Beogradu, ali i albanskih studenata koji su protestovali 1981. godine u Pri\u0161tini. Jedan od slogana koji je pratio proteste 1968. bio je \u2018Walls, walls, I\u2019m sitting in a jail cell, Call Sr\u0111a the lawyer to get me out of this hell\u2019 - \u0161to ukazuje da je on ve\u0107 tada bio postao glavni advokat za ljudska prava.<\/p>\n Godine 1976. osu\u0111en je na godinu dana zatvora jer je imao iste stavove kao i njegov klijent, pesnik i disident Dragoljub Ignjatovi\u0107. Nekoliko nedelja kasnije, na zahtev 106\u00a0istaknutihameri\u010dkih advokata upu\u0107enom\u00a0predsedniku\u00a0Jugoslavije Josipu Brozu Titu, pu\u0161ten je iz zatvora, ali mu je godinu dana bilo zabranjeno da se bavi advokaturom. Tokom svoje karijere branio je i ljude sa kojima se nikako nije slagao, tvrde\u0107i da svako ima pravo da iznese svoje stavove i da mu se obezbedi pravi\u010dno su\u0111enje.<\/p>\n Kada je Slobodan Milo\u0161evi\u0107 do\u0161ao na vlast, me\u0111u prvima je otvoreno kritikovao njegovu represivnu politiku. Bio je rukovodilac Nezavisne komisije za istra\u017eivanje egzodusa Srba sa Kosova, gde je odbacio tvrdnje Vlade Srbije da je odlazak Srba sa Kosova posledica kr\u0161enja njihovih prava. Po\u010detkom 1990. godine osnovao je nedeljnik \u2018Vreme\u2019, kao odgovor na instrumentalizaciju srpskih medija od strane Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima. Tada je izabran za predsednika Evropskog pokreta u Srbiji.<\/p>\n