{"id":14464,"date":"2026-05-25T15:52:04","date_gmt":"2026-05-25T13:52:04","guid":{"rendered":"https:\/\/sbunker.org\/?p=14464"},"modified":"2026-06-09T14:17:03","modified_gmt":"2026-06-09T12:17:03","slug":"fimi-ne-kosove-propaganda-digjitale-perballe-boshllekut-institucional","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/analize\/fimi-ne-kosove-propaganda-digjitale-perballe-boshllekut-institucional\/","title":{"rendered":"SMMI na Kosovu: Digitalna propaganda u uslovima institucionalnog vakuuma"},"content":{"rendered":"

\u201ePoliti\u010dka paraliza na Kosovu, mandat Vjose Osmani je zavr\u0161en, a time je kona\u010dno uni\u0161tena iluzija o funkcionalnom sistemu<\/em>\u201d, naslov je <\/strong>\u010dlanka<\/strong><\/a> koji je objavila ruska platforma Pravda, a koji je potom poja\u010dan na drugim proruskim i prosrpskim <\/strong>kanalima<\/strong><\/a> na Telegramu.<\/p>\n

Ovo je samo jedan od mnogih slu\u010dajeva koji ilustruju ono \u0161to je danas poznato kao Foreign Information Manipulation and Interference (FIMI)<\/a> <\/a>. U zemlji kao \u0161to je Kosovo, sa svojom osetljivom politi\u010dkom istorijom i povremenim etni\u010dkim tenzijama, uticaj FIMI je vi\u0161eslojan. On je usmeren na \u0161iru javnost, pored institucionalnih aktera, medija i etni\u010dkih zajednica, uglavnom srpske.<\/p>\n

U ovim izve\u0161tajima i u drugima koji su se intenzivirali poslednjih meseci, koristi se jezik sa ideolo\u0161kom pozadinom, gde se Kosovo opisuje kao \u201ekvazi-dr\u017eava\u201c<\/em>, a sada\u0161nja situacija se predstavlja kao dokaz neuspe\u0161nog sistema koji ne mo\u017ee da funkcioni\u0161e bez intervencije Zapada.<\/p>\n

Ovaj pristup je u skladu sa dobro poznatim pro-Kremlj propagandnim<\/a> narativima usmerenim na delegitimizaciju kosovske dr\u017eavnosti i slabljenje poverenja u demokratske institucije. Teme kao \u0161to su rat u Ukrajini, tenzije izme\u0111u Srbije i Kosova i antizapadni narativi su glavne koje promovi\u0161e ova mre\u017ea u balkanskom regionu, uklju\u010duju\u0107i i Kosovo.<\/p>\n

Obid ruske \u201ePravde\u201c da manipuli\u0161e albanskom javno\u0161\u0107u zavr\u0161ava se neuspehom zbog lo\u0161eg kvaliteta sadr\u017eaja i slabe vidljivosti. Zbog automatizovanih i gramati\u010dki neispravnih prevoda, tekstovi su sumnjivi \u010ditaocima, dok odsustvo sa klju\u010dnih dru\u0161tvenih platformi dodatno ograni\u010dava njihovu publiku na zanemarljiv broj. Iako je njen domet na albanskom jeziku ograni\u010den, ruska platforma \u201ePravda\u201c ostvaruje zna\u010dajan uticaj na srpsku zajednicu na Kosovu putem sadr\u017eaja na srpskom jeziku. Posebno zabrinjava taktika \u201ePravde\u201c i sli\u010dnih kanala da preuzimaju zvani\u010dne podatke kosovskih institucija i tendenciozno ih pretvaraju u dezinformacije, sa ciljem produbljivanja me\u0111uetni\u010dkog nepoverenja.<\/p>\n

Jedan takav slu\u010daj zabele\u017een je u leto 2025. godine, kada je Policija Kosova objavila video<\/a> snimak paljevine u Severnoj Mitrovici u svrhu identifikacije po\u010dinioca. Me\u0111utim, taj snimak su iskoristili \u201ePravda\u201c i nekoliko Telegram kanala za \u0161irenje neosnovanih tvrdnji i dezinformacija. Bez ikakvog obja\u0161njenja, ovi kanali su incident predstavili kao nameran \u010din Albanaca protiv Srba, spekuli\u0161u\u0107i \u010dak i o postojanju \u017ertava. Reemitovani video nije bio pra\u0107en jasnim kontekstom, niti je navedeno gde se doga\u0111aj ta\u010dno desio ili ko je autor snimka, \u0161to predstavlja tipi\u010dnu tehniku manipulacije javno\u0161\u0107u.<\/p>\n

Porast broja dezinformacija i poziva na nasilje <\/strong><\/p>\n

Glavni narativ<\/a> koji se promovi\u0161e je navodna stalna represija nad Srbima.<\/p>\n

\u010citav proces se odvija kroz sistematsko recikliranje ovih sadr\u017eaja putem medijskih platformi i kanala na Telegramu, koji su primarni izvor informisanja za srpsku zajednicu.<\/p>\n

Ove objave postaju jo\u0161 opasnije kada sadr\u017ee pozive na nasilje i delovanje. U poslednjim nedeljama, nekoliko Telegram kanala povezanih sa proruskim i prosrpskim nacionalisti\u010dkim narativima objavilo je postove mobili\u0161u\u0107eg i prete\u0107eg tona. Oni poku\u0161avaju da pove\u017eu ove pretnje sa politi\u010dkom nestabilno\u0161\u0107u na Kosovu, posebno nakon neuspeha da se izabere novi predsednik, pominju\u0107i mogu\u0107nost eskalacije tenzija. Objave poku\u0161avaju da nametnu narativ da se Kosovo nalazi u trenutku politi\u010dke slabosti.<\/p>\n

Aluzije o \u201edrugom delu\u201c teroristi\u010dkog napada u Banjskoj su jo\u0161 uznemiruju\u0107e.<\/p>\n

Objava sa frazom<\/a> \u201eDrugo poluvreme\u201c <\/em> zajedno sa likom Milana Radoi\u010di\u0107a \u2013 klju\u010dne figure iza napada u Banjskoj \u2013 ima zastra\u0161uju\u0107u te\u017einu. S obzirom na to da su rane od jednog od najte\u017eih bezbednosnih incidenata u posleratnom periodu jo\u0161 uvek otvorene, ovakva retorika se jasno tuma\u010di kao najava nastavka konflikta. Problem dodatno eskalira u delu sa komentarima, gde anonimni profili otvoreno pozivaju na radikalizaciju i fizi\u010dke napade. Time digitalne platforme prestaju da budu samo izvor vesti i transformi\u0161u se u opasnu alatku za direktno podsticanje nasilja na terenu.<\/p>\n

Na jednoj drugoj objavi glorifikuje<\/a> se figura \u017deljka Ra\u017enatovi\u0107a \u2013 Arkana, vo\u0111e paravojne jedinice \u201eArkanovi tigrovi\u201c<\/em>. Putem nacionalisti\u010dkih pesama i emotivnog teksta koji govori o \u201eosveti\u201c<\/em> , ovi sadr\u017eaji o\u017eivljavaju narative ratova iz 90-ih godina, prilago\u0111avaju\u0107i ih novoj digitalnoj stvarnosti.<\/p>\n

Propaganda Kremlja koristi sofisticirane metode za iskrivljivanje istine o ratu u Ukrajini, \u010desto zloupotrebljavaju\u0107i kosovski slu\u010daj kao la\u017enu istorijsku paralelu za manipulaciju me\u0111unarodnim javnim mnjenjem. \u201ePravda Poljska\u201c<\/em> objavila je \u010dlanak u kojem se tvrdi da je postojao tajni plan<\/a> \u201eKoalicije voljnih\u201c za direktnu invaziju na Ukrajinu, navodno onako kako je i Kosovo bilo invadirano 1999 godine.<\/p>\n

Preko instrumentalizacije kosovskog pitanja, ovakva dezinformacija poku\u0161ava da rekonstrui\u0161e ulogu Rusije u ulogu \u201e\u017ertve\u201d zapadne zavere. Glavni cilj ovog narativa je da zamagli realnost na terenu i da relativizuje \u010dinjenicu da je Moskva jedini agresor, \u010dije su akcije po\u010dele nelegalnom aneksijom Krima 2014. godine i eskalirale u totalnu vojnu invaziju 2022. godine. I de\u0161avanja u drugim delovima sveta koriste se za podsticanje lokalnih narativa. Posle tenzija na Bliskom istoku, razli\u010diti kanali su zahtevali da Iran napadne<\/a> ameri\u010dku vojnu bazu \u201eBondstil\u201d<\/em> na Kosovu. Ove objave prevazilaze okvire klasi\u010dne propagande<\/a> jer uklju\u010duju tehni\u010dke detalje o raketama kao \u0161to su \u201eHoram\u0161ahr\u201d\u201d<\/em> ili \u201e\u0160ahab\u201d<\/em>, stvaraju\u0107i iluziju o izvodljivosti ovih pretnji. U su\u0161tini, one imaju za cilj da izazovu strah, delegitimizuju me\u0111unarodno prisustvo i predstave Kosovo kao oblast izlo\u017eenu globalnim konfliktima.<\/p>\n

Nedovoljan institucionalni odgovor<\/strong><\/p>\n

Izve\u0161taji<\/a> ukazuju na kombinaciju tradicionalnih medija, dru\u0161tvenih platformi i zatvorenih aplikacija poput Telegrama, gde su kontrola i verifikacija mnogo te\u017ei, a koje Rusija koristi u velikoj meri.<\/p>\n

I izve\u0161taji institucija za nacionalnu bezbednost tako\u0111e isti\u010du rastu\u0107i rizik od hibridnih intervencija, uklju\u010duju\u0107i dezinformaciju kao su\u0161tinsku komponentu.<\/p>\n

Ipak, izazov ostaje operacionalizacija ovih procena u konkretne politike i efikasne mehanizme odgovora. Na papiru, Kosovo je preduzelo odre\u0111ene korake za suo\u010davanje sa FIMI. Ministarstvo unutra\u0161njih poslova i Policija Kosova pove\u0107ali su nadzor digitalnog prostora, naro\u010dito u slu\u010dajevima povezanim sa direktnim pretnjama po bezbednost.<\/p>\n

Zajedno sa Srbijom, vladini dokumenti kvalifikuju Rusiju kao jednog od glavnih aktera sa neprijateljskim pristupom prema Kosovu, koji poku\u0161ava da se me\u0161a u razli\u010ditim formama. Tako se u Strategiji bezbednosti Kosova<\/a> 2022-2027 navodi da je, zbog svog geografskog polo\u017eaja, istorije i trenutne politi\u010dke realnosti, \u0161to uklju\u010duje i nedostatak \u010dlanstva u klju\u010dnim regionalnim i me\u0111unarodnim organizacijama, Kosovo stalno izlo\u017eeno neprijateljskim politi\u010dkim i obave\u0161tajnim aktivnostima stranih dr\u017eavnih i nedr\u017eavnih aktera koji poku\u0161avaju da potkopaju nacionalne interese, aspiracije i evroatlantsku orijentaciju Kosova. Cilj ovih aktera su unutra\u0161nja stabilnost, ekonomski razvoj, sektor odbrane i bezbednosti, sa ciljem ne samo da prikupljaju informacije, ve\u0107 i da stvaraju konfuziju putem dezinformacija, podsti\u010du\u0107i podele, nemire i me\u0111uetni\u010dke konflikte.<\/p>\n

Drugi dokument koji se bavi sajber bezbedno\u0161\u0107u<\/a> defini\u0161e dezinformaciju kao namerno \u0161irenje la\u017enih ili pogre\u0161nih informacija sa ciljem da se uti\u010de na mi\u0161ljenja, stavove i postupke pojedinaca. U ovom dokumentu, kosovska vlada se obavezuje da \u0107e stvoriti sistem za istra\u017eivanje i razvoj projekata koji uklju\u010duju i prevazilaze oblast tradicionalne sajber bezbednosti, kako bi se razumele postoje\u0107e i potencijalne pretnje, uklju\u010duju\u0107i sajber-uho\u0111enje, govor mr\u017enje i dezinformacije.<\/p>\n

Pored pravne infrastrukture, Kosovo ima za cilj da odgovori na ovaj fenomen uz pomo\u0107 drugih dr\u017eava. U junu 2024. godine potpisan je Memorandum<\/a> o razumevanju izme\u0111u Vlade SAD i Kosova protiv manipulacije informacijama od strane stranih dr\u017eava. Memorandum signalizira posve\u0107enost razvoju zajedni\u010dkog pristupa, boljem razumevanju dezinformacija stranih aktera i izgradnji konsultativnih mehanizama za odgovor na pretnje.<\/p>\n

Nordijska perspektiva borbe protiv dezinformacija i ja\u010danja socijalne otpornosti jo\u0161 je jedan primer koji treba primeniti na Kosovu, kao \u0161to je konstatovano na konferenciji<\/a> odr\u017eanoj 15. aprila 2026. godine na temu: \u201eOtporne demokratije u eri informacija\u201d<\/em>. U tom smislu, prvi potpredsednik vlade, a ujedno i ministar spoljnih poslova, Glauk Konjufca, izjavio je da se radi na ja\u010danju me\u0111uinstitucionalne komunikacije sa drugim akterima u borbi protiv dezinformacija koje, prema njegovim re\u010dima, dolaze uglavnom iz Rusije i Srbije.<\/p>\n

Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Kosovo je stalo na stranu Zapada u uvo\u0111enju sankcija Moskvi, \u0161to je uklju\u010divalo zabranu platformi<\/a> koje \u0161ire dezinformacije, kao \u0161to su \u201eSputnjik\u201d ili \u201eRa\u0161a tudej\u201d.<\/p>\n

Harmonizacija sa direktivama EU <\/strong><\/p>\n

Na strate\u0161kom nivou, ula\u017eu se napori za uskla\u0111ivanje doma\u0107ih politika sa politikama Evropske unije. Ipak, za razliku od nekih zemalja EU koje imaju namenske strukture za FIMI, Kosovo jo\u0161 uvek nema centralizovanu jedinicu koja se bavi isklju\u010divo ovim fenomenom.<\/p>\n

Ovaj nedostatak institucionalne koordinacije \u010desto se ogleda u fragmentisanim odgovorima. Na primer, dok jedna institucija mo\u017ee da identifikuje kampanje dezinformacija, ne postoji jasan mehanizam za njihovo re\u0161avanje na koordinisan na\u010din sa drugim institucijama i javno\u0161\u0107u.<\/p>\n

Tako\u0111e, postoje i drugi izazovi u nadzoru zvani\u010dnih komunikacionih kanala, budu\u0107i da Kosovu nedostaje zakonski okvir koji reguli\u0161e prisustvo javnih institucija na platformama dru\u0161tvenih medija, kao \u0161to su Facebook, Instagram ili TikTok. Pored toga, zbog ograni\u010denog u\u010de\u0161\u0107a<\/a> u me\u0111unarodnim mehanizmima, Kosovo nema sopstveni \u201eURL\u201c k\u00f4d, \u0161to dovodi do toga da pojedine onlajn platforme funkcioni\u0161u preko adresa registrovanih van zemlje.<\/p>\n

Evropska unija je ulo\u017eila brojne napore u borbu protiv dezinformacija kroz inicijative kao \u0161to su Akt o digitalnim uslugama (DSA)<\/a> i Akcioni plan protiv dezinformacijat<\/a>. Ovaj Akt se smatra najva\u017enijom regulativom EU usmerenom na borbu protiv dezinformacija, posebno ruskih kampanja koje su u 2023. godini dosegle vi\u0161e od 165 miliona korisnika u EU.<\/p>\n

Pored toga, Sistem za brzo<\/a> upozoravanje i Evropska opservatorija za digitalne medije (EDMO<\/a>) klju\u010dni su za pra\u0107enje i reagovanje na dezinformacije \u0161irom Evrope, uklju\u010duju\u0107i i Balkan.<\/p>\n

Veliki broj analiza sugeri\u0161e da se Evropska unija ne sme ograni\u010diti samo na sprovo\u0111enje direktiva. Kako se nagla\u0161ava u izve\u0161taju instituta Clingendael<\/a>, pristup EU mora biti prilago\u0111en specifi\u010dnim politi\u010dkim realnostima svake zemlje u regionu. Dezinformacije na Balkanu nisu samo medijski problem, ve\u0107 deo \u0161ireg geopoliti\u010dkog izazova koji uklju\u010duje sajber napade i strano me\u0161anje.<\/p>\n

Bitka koja se nastavlja<\/strong><\/p>\n

Suo\u010deno sa ovom realno\u0161\u0107u, Kosovo treba da razmotri kreiranje nacionalne strategije za borbu protiv FIMI, koja bi uklju\u010divala me\u0111uinstitucionalnu i vaninstitucionalnu koordinaciju, kao i saradnju sa me\u0111unarodnim partnerima. Tako\u0111e, potrebno je formirati specijalizovanu jedinicu koja \u0107e pratiti, analizirati i reagovati na dezinformacione kampanje u realnom vremenu.<\/p>\n

Isto tako, saradnja sa digitalnim platformama je od su\u0161tinskog zna\u010daja. Iako je ovo globalni izazov, Kosovo mo\u017ee imati koristi od iskustava drugih zemalja i inicijativa Evropske unije u ovoj oblasti.<\/p>\n

Brojni primeri pokazuju da FIMI na Kosovu nije izolovan fenomen, ve\u0107 deo \u0161ire geopoliti\u010dke strategije. Od narativa koji delegitimizuju dr\u017eavnost, do poziva na nasilje i manipulacije globalnim de\u0161avanjima \u2013 ovo je bitka koja se svakodnevno vodi u digitalnom prostoru. Zato odgovor na nju ne mo\u017ee biti parcijalan ili samo reaktivan. Potreban je koordinisan, odr\u017eiv pristup zasnovan na saradnji izme\u0111u institucija, medija i civilnog dru\u0161tva.<\/p>\n

U institucionalnom vakuumu, mediji i organizacije civilnog dru\u0161tva igraju veliku ulogu, razvijaju\u0107i mehanizme za proveru \u010dinjenica i narativnu analizu kako bi doprineli podizanju javne svesti. Ipak, njihov uticaj \u010desto ostaje ograni\u010den s obzirom na obim i brzinu \u0161irenja dezinformacija.<\/p>\n

Na kraju krajeva, investiranje u medijsku i digitalnu pismenost mora biti dugoro\u010dni prioritet. Bez toga, svaki napor u borbi protiv dezinformacija bi\u0107e nedovoljan.<\/p>\n

\n

Teksti\u00a0\u00ebsht\u00eb\u00a0pjes\u00eb\u00a0e iniciative \u201c<\/i>Histori nga rajoni<\/a><\/u><\/i>\u201d q\u00eb\u00a0zbatohet nga\u00a0<\/i>Res Publica<\/a><\/u><\/i>\u00a0dhe\u00a0<\/i>Instituti p\u00ebr Studime t\u00eb\u00a0Komunikimit<\/a><\/u><\/i>\u00a0nga Maqedonia, n\u00eb bashk\u00ebpunim me partner\u00ebt nga Mali i Zi (<\/i>PCNEN<\/a><\/u><\/i>), Kosova (<\/i>Sbunker<\/a><\/u><\/i>), Serbia (<\/i>Autonomija<\/a><\/u><\/i>), Shqip\u00ebria (Euronews<\/a>), dhe Bosnja dhe Hercegovina (<\/i>Analiziraj.ba<\/a><\/u><\/i>), n\u00eb kuad\u00ebr t\u00eb projektit \u201cTRACE\u201d me mb\u00ebshtetjen e Ambasad\u00ebs Britanike n\u00eb Shkup.<\/i><\/p>\n<\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201cParaliz\u00eb politike n\u00eb Kosov\u00eb, mandati i Vjosa Osmanit p\u00ebrfundoi, dhe bashk\u00eb me t\u00eb iluzioni i nj\u00eb sistemi funksional m\u00eb n\u00eb fund u shkat\u00ebrrua\u201d, \u00ebsht\u00eb titulli i artikullit t\u00eb publikuar nga platforma ruse, Pravda, q\u00eb m\u00eb pas u amplifikua n\u00eb kanalet e tjera pro-ruse e pro-serbe n\u00eb Telegram.\u00a0 Ky \u00ebsht\u00eb vet\u00ebm nj\u00ebri nd\u00ebr rastet q\u00eb e […]<\/p>","protected":false},"author":400,"featured_media":14466,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[13],"tags":[2577,1069,2751,1095,972,624,998,2778],"ppma_author":[631],"class_list":["post-14464","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","tag-antidisinfo","tag-disinfo","tag-fimi","tag-histori-nga-rajoni","tag-kosove","tag-kryesore","tag-politike","tag-propaganda-digjitale"],"authors":[{"term_id":631,"user_id":400,"is_guest":0,"slug":"fitim-gashi","display_name":"Fitim Gashi","avatar_url":{"url":"https:\/\/sbunker.org\/wp-content\/uploads\/2025\/12\/auto_ALB05130-min1677680979-150x150-1.jpg","url2x":"https:\/\/sbunker.org\/wp-content\/uploads\/2025\/12\/auto_ALB05130-min1677680979-150x150-1.jpg"},"user_url":"","last_name":"Gashi","first_name":"Fitim","description":"Fitim Gashi \u00ebsht\u00eb gazetar me p\u00ebrvoj\u00eb n\u00eb \"KOHA Group\" q\u00eb nga viti 2013, duke mbuluar \u00e7\u00ebshtjet politike, sociale dhe t\u00eb drejt\u00ebsis\u00eb n\u00eb Kosov\u00eb. Gashi ka 16 vite p\u00ebrvoj\u00eb n\u00eb gazetari, kurse m\u00eb par\u00eb ka punuar edhe n\u00eb \u201cKosova Sot\u201d, \u201cTribuna\u201d, \u201cLajm\u201d. P\u00ebr pun\u00ebn e tij, Gashi \u00ebsht\u00eb vler\u00ebsuar me disa \u00e7mime nga organizata vendore dhe nd\u00ebrkomb\u00ebtare. Gjithashtu ka marr\u00eb pjes\u00eb n\u00eb shum\u00eb programe nd\u00ebrkomb\u00ebtare p\u00ebr promovimin dhe avancimin e gazetaris\u00eb profesionale. Gashi ka nj\u00eb diplom\u00eb Master n\u00eb Shkenca Politike dhe Administrat\u00eb Publike."}],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14464","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/400"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=14464"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14464\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":14571,"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14464\/revisions\/14571"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/14466"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=14464"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=14464"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=14464"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/ppma_author?post=14464"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}