Projekat \u2018Druga Srbija\u2019 za \u010ditaoca prikuplja stavove srpskih intelektualaca koji su se suprotstavili drasti\u010dnom kr\u0161enju ljudskih prava Albanaca na Kosovu od strane srpskih vlasti, od vremena kada je Srbija ukinula autonomiju Kosova 23. marta 1989. do ulaska NATO trupa 12. juna 1999, pa \u010dak i nakon toga. Ta kr\u0161enja su tokom 1998. i 1999. kulminirala ubistvima oko 10 hiljada albanskih civila, silovanjima hiljada \u017eena, proterivanjem gotovo milion Albanaca, paljenjem i uni\u0161tavanjem oko 100 hiljada ku\u0107a, kao i ostalim du\u0161evnim i materijalnim \u0161tetama.<\/p>\n
Tim ciljem smo na\u0161iroko istra\u017eivali \u010dlanke i intervjue objavljene tokom ovog vremenskog perioda od preko tri decenije po dnevnim i nedeljnim novinama i publikacijama na Kosovu, u Srbiji i \u0161ire. U ovom tomu smo obuhvatili ise\u010dke iz \u010dlanaka i intervjua najistaknutijeg intelektualca, arhitekte Bogdana Bogdanovi\u0107a [1922\u20132010], u kojima govori o brutalnim kr\u0161enjima ljudskih prava Albanaca na Kosovu tokom 90\u2013ih godina. Pored toga, od posebnog zna\u010daja nam je bilo da uklju\u010dimo i ise\u010dke u kojima Bogdanovi\u0107 isti\u010de svoje stavove o nezavisnosti Kosova i odnosima koje ono ima sa Srbijom, ali i o albansko\u2013srpskim odnosima uop\u0161te.<\/p>\n
Bogdan Bogdanovi\u0107 u jednom od intervjua pri\u010da kako je krajem 80\u2012ih, vra\u0107aju\u0107i se iz Mitrovice u Beograd, sa voza\u010dem Albancem u automobilu mitrova\u010dke registracije, shvatio \u0161ta zna\u010di biti Albanac u Jugoslaviji: \u2018Sva\u0161ta su nam radili dok smo putovali \u2012 trubili nam, zvi\u017edali, pretili da \u0107e nas pregaziti kamionom\u2019. \u0160to se ti\u010de situacije Albanaca na Kosovu po\u010detkom 90\u2012ih, Bogdanovi\u0107 se prise\u0107a kako mu je jedan srpski milicajac rekao: \u2018Ne znate vi \u0161ta na\u0161i milicajci rade na Kosovu\u2019. Represiju i aparthejd Srbije na Kosovu, koji se zao\u0161travao tokom 90\u2012ih, Bogdanovi\u0107 je okarakterisao kao fa\u0161izam, dodav\u0161i da je to ne\u0161to \u0161to \u0107e \u2018\u2026srpski narod, mi Srbi, na\u0161a deca i unuci, da nosimo na savesti\u2019.<\/p>\n
Kada je re\u010d o mitu da je Kosovo u srednjem veku bilo kolevka srpske kraljevine, Bogdanovi\u0107 ka\u017ee da je Beograd u to vreme, opet, pripadao Ma\u0111arima. On nije podr\u017eavao jadikovke iz Srbije da se demografska situacija na Kosovu menja zbog porasta albanskog stanovni\u0161tva. Njegov argument je bio da su tokom poslednjih sto godina, koliko je Kosovo bilo deo Srbije, Srbi odatle odlazili, a jedan od razloga za to bilo je preseljenje u bogatije krajeve, prodav\u0161i zemlju Albancima po veoma povoljnim cenama. On je smatrao da, s obzirom na to da na Kosovu \u017eivi oko 2 miliona Albanaca, koji \u010dine preko 90 posto stanovni\u0161tva, Kosovo pripada onima koji tamo \u017eive i to treba re\u0107i srpskom narodu, iako to, kako tvrdi, svi ve\u0107 znaju, ali nemaju dovoljno snage i hrabrosti da to priznaju. Bogdanovi\u0107 je \u010desto na tu temu govorio ne\u0161to \u0161to zvu\u010di pomalo pija\u010darski: \u2018\u2026dobro smo se razmenili jer dali smo Kosovo, a dobili Vojvodinu\u2019.<\/p>\n
Bogdanovi\u0107 je insistirao da se srpskom narodu jasno stavi do znanja da \u0107e nasle\u0111e srpskog identiteta svakako ostati na Kosovu, osta\u0107e i srpski hramovi, jer se i gr\u010dki hramovi uglavnom nalaze van Gr\u010dke, u Maloj Aziji, od Aleksandrije sve do Srbije. Bio je uveren da bi, da Srbija nije nanela toliko zla Albancima, oni sa\u010duvali to srpsko nasle\u0111e na Kosovu, a mo\u017eda bi se na\u0161lo i neko re\u0161enje po primeru Svete Gore. \u0160tavi\u0161e, Bogdanovi\u0107 se osvrnuo na pri\u010de o tome kako su Albanci zapravo i o\u010duvali te hramove, poput Pe\u0107ke patrijar\u0161ije koju su \u0161titili<\/a> rugova\u010dki Klimenti.<\/p>\n Bogdanovi\u0107 se protivio dvostrukim ar\u0161inima predstavnika srpskog re\u017eima tokom 90\u2012ih, koji su tra\u017eili autonomiju Krajine u Hrvatskoj s pravom na otcepljenje, dok su isto to pravo na Kosovu kategori\u010dki negirali. On je prvi Srbin koji je jo\u0161 1990. godine javno rekao da je sad ve\u0107 zapravo i kasno za stvaranje republike na Kosovu, smatraju\u0107i legitimnim pravom \u010dak i \u017eelju ovda\u0161njih Albanaca da se ujedine s Albanijom. Prema njegovim re\u010dima, \u0161to pre se Kosovo odvoji od Srbije, to bolje za modernu Srbiju, jer Kosovo kakvo je usa\u0111eno u srpskoj svesti ne ide uz savremeni svet.<\/p>\n Bogdanovi\u0107 je jedan od najneobi\u010dnijih srpskih patriota, jer brine za sudbinu svog naroda i njegovu tragediju i ose\u0107a duboku bol zbog toga \u0161to su malodu\u0161ni i agresivni politi\u010dari zlo\u010dinci \u010ditav taj u\u017eas stavili na du\u0161u njegovog naroda, po\u010diniv\u0161i te\u0161ke zlo\u010dine nad drugim narodima koji ih okru\u017euju, a pogotovo nad Albancima. Sudbinu srpskog naroda tokom 90\u2012ih do\u017eivljava kao veoma mra\u010dnu, a ratove Srbije koji su se vodili u tom periodu vidi ne kao vojne pobede ni politi\u010dku nadmo\u0107, ve\u0107 \u2018kao jednu moralnu, \u010dak i mentalnu katastrofu srpskog naroda\u2019.<\/p>\n Za Bogdanovi\u0107a, komponente srpskog nacionalnog interesa su prijateljstvo s Albancima, o\u010duvanje srpskog stanovni\u0161tva koje \u017eeli da \u017eivi na Kosovu i o\u010duvanje srpskih spomenika na Kosovu. Njegov patriotizam vidimo i u stavu da bi, ako bi morao da \u017eivi u Velikoj Srbiji koja bi li\u010dila na Bliski istok, ili u Maloj Srbiji koja bi li\u010dila na \u0160vajcarsku, uvek izabrao Malu Srbiju.<\/p>\n Njegovo protivljenje srpskom nacionalizmu najbolje ilustruje podu\u017ee pismo koje je poslao Milo\u0161evi\u0107u krajem 80\u2012ih. To pismo i ostale antinacionalisti\u010dke kritike upu\u0107ene Milo\u0161evi\u0107u podstakle su brojne poku\u0161aje provaljivanja u njegov stan i pretnje lin\u010dom, a na kraju ga isklju\u010duju iz partije. Napadi na njega primorali su ga da se 1993. godine zajedno sa suprugom Ksenijom preseli iz Beograda u Be\u010d, gde je 2010. godine i umro.<\/p>\n Bogdanovi\u0107 je dao niz ta\u010dnih predvi\u0111anja o politi\u010dkim de\u0161avanjima tokom 1990\u2012ih, \u010dak godinama unapred pre nego \u0161to bi se ona ostvarila. Tri od njih su izuzetno zna\u010dajna: prvo je da \u0107e se predsednik SRJ Slobodan Milo\u0161evi\u0107 na\u0107i na optu\u017eeni\u010dkoj klupi jer \u0107e morati da odgovara pred mnogim narodima, a pogotovo pred Albancima, za ubijene \u017ertve; drugo, ako srpski narod krene u rat na Kosovo, sramno \u0107e ga izgubiti; i tre\u0107e, kao rezultat ratnohu\u0161ka\u010dke politike, Beograd \u0107e biti bombardovan.<\/p>\n Odgovornost za srpsku nacionalnu katastrofu \u2012 to kako je srpski narod do\u0161ao u poziciju da bude toliko omra\u017een i zava\u0111en sa svima oko sebe \u2012 Bogdanovi\u0107 je svalio na intelektualnu elitu, koja nije nau\u010dila srpski narod kako da voli i nije mu poru\u010dila da \u017eivimo u jednom me\u0161ovitom svetu i da zbog toga treba da budemo sre\u0107ni, jer delimo su\u017eivot sa mnogim razli\u010ditim kulturama. Zbog toga je uvek tra\u017eio od Srba da shvate da je sticanje prijateljstava va\u017enije od osvajanja teritorija, i predlagao da sva njihova snaga, um, volja i intuicija budu usmerene na prijateljske odnose sa Albancima, te da im je za tako ne\u0161to potreban jedan srpski \u0160arl de Gol. O\u010dekivao je da \u0107e se posle svih razaranja gradova i ubijanja ljudi tokom rata na Kosovu (1998\u20121999) srpska svest probuditi, a \u010dinjenica da se to nije desilo za njega je bila bolna i smatrao ju je moralnom tragedijom srpskog naroda.<\/p>\n Nakon objavljivanja stavova intelektualaca Bogdana Bogdanovi\u0107a, u okviru projekta \u2018Druga Srbija\u2019 obuhvati\u0107emo ise\u010dke iz \u010dlanaka i intervjua nekoliko drugih srpskih intelektualaca kojih je, iako u malom broju, ipak bilo, a koji na\u017ealost vi\u0161e nisu \u017eivi, kao \u0161to su:\u00a0\u00a0Milo\u0161 Mini\u0107<\/a>\u00a0[1914\u20132003],\u00a0Sr\u0111a Popovi\u0107<\/a>\u00a0[1937\u20132013],\u00a0Lazar Stojanovi\u0107<\/a>\u00a0[1944\u20132017], Bogdan Deni\u0107 [1929\u20132016], Ilija \u0110uki\u0107 [1930\u20132002], Ivan \u0110uri\u0107 [1947\u20131997], Mihajlo Mihajlov [1934\u20132010], Mirko Kova\u010d [1938\u20132013] i drugi.<\/p>\n Sve ove intelektualce su inspirisali srpski socijaldemokrate, kao \u0161to su Dimitrije Tucovi\u0107, Kosta Novakovi\u0107, Du\u0161an Popovi\u0107, Dragi\u0161a Lap\u010devi\u0107, Tri\u0161a Kaclerovi\u0107 i drugi koji su tokom 1912. i 1913. godine, kada je Srbija zauzela Kosovo, bili protiv stravi\u010dnih zlo\u010dina koje je srpska dr\u017eava na toj teritoriji \u010dinila nad nevinim albanskim stanovni\u0161tvom. Primera radi, u jednom Tucovi\u0107evom \u010dlanku, objavljenom u onda\u0161njim socijalisti\u010dkim \u2018Radni\u010dkim novinama\u2019 iz Beograda, on pi\u0161e: \u2018\u2026mi smo poku\u0161ali da izvr\u0161imo ubistvo s predumi\u0161ljajem jedne \u010ditave nacije\u2019. Jedan redakcijski \u010dlanak ovih novina je tvrdio da je Tucovi\u0107 posedovao informacije o toliko gnusnim zlo\u010dinima srpskih snaga nad Albancima da nije \u017eeleo uop\u0161te da ih objavljuje. Na\u017ealost, takvi zlo\u010dini su se ponovili krajem Prvog svetskog rata 1918. i 1919. godine, zatim tokom perioda izme\u0111u dva svetska rata, krajem Drugog svetskog rata (1944\u20131945), pa nakon njega (1946\u20131966) i, na kraju, tokom poslednje decenije pro\u0161loga veka (1989\u20131999).<\/p>\n Posleratno Kosovo nema nijednu ulicu, trg ili \u0161kolu koja nosi ime arhitekte i humaniste Bogdana Bogdanovi\u0107a, iako se on \u017eestoko suprotstavljao dr\u017eavnom teroru Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima po\u010detkom 90\u2013ih godina. No, iako je bio prvi i najglasniji srpski intelektualac koji ne samo da se protivio okupaciji Kosova od strane srpskog re\u017eima, ve\u0107 je podr\u017eao i njegovu nezavisnost, Skup\u0161tina Kosova ga nije pozvala na sve\u010danost progla\u0161enja nezavisnosti 17. februara 2008.<\/p>\n Stoga, neka ovo izdanje bude jedno skromno priznanje izuzetnom intelektualcu Bogdanu Bogdanovi\u0107u za njegov ogroman doprinos u za\u0161titi ljudskih prava kosovskih Albanaca, kao i za napore da se Albanci i Srbi prijateljski i u miru razi\u0111u, ali i da zasnuju su\u017eivot na toleranciji i me\u0111usobnom razumevanju.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Projekti \u201cSerbia tjet\u00ebr\u201d i p\u00ebrmbledh p\u00ebr lexuesin q\u00ebndrimet e intelektual\u00ebve serb\u00eb q\u00eb i kund\u00ebrshtuan shkeljet drastike t\u00eb t\u00eb drejtave t\u00eb njeriut ndaj shqiptar\u00ebve n\u00eb Kosov\u00eb nga ana e autoriteteve serbe, q\u00eb prej koh\u00ebs s\u00eb shfuqizimit t\u00eb autonomis\u00eb s\u00eb Kosov\u00ebs nga Serbia m\u00eb 23 mars 1989 e deri n\u00eb hyrjen e trupave t\u00eb NATO-s m\u00eb 12 […]<\/p>","protected":false},"author":401,"featured_media":6218,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[13],"tags":[939,693,12],"ppma_author":[685],"class_list":["post-2433","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","tag-bogdanovic","tag-literature","tag-serbia"],"authors":[{"term_id":685,"user_id":401,"is_guest":0,"slug":"shkelzen-gashi","display_name":"Shk\u00eblzen Gashi","avatar_url":{"url":"https:\/\/sbunker.org\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/Shkelzen-Gashi-1-1024x641-1-150x150-1.png","url2x":"https:\/\/sbunker.org\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/Shkelzen-Gashi-1-1024x641-1-150x150-1.png"},"user_url":"","last_name":"Gashi","first_name":"Shk\u00eblzen","description":"Shk\u00eblzen Gashi ka studiu Shkencat Politike n\u00eb Universitetin e Prishtin\u00ebs, kurse magjistratur\u00ebn p\u00ebr Demokraci dhe t\u00eb Drejta t\u00eb Njeriut n\u00eb programin e p\u00ebrbashk\u00ebt studimor t\u00eb Universiteteve t\u00eb Bolonj\u00ebs dhe t\u00eb Sarajev\u00ebs. \u00cbsht\u00eb autor i shum\u00eb botimeve (librave dhe artikujve). N\u00eb vitin 2010 ka botuar biografin\u00eb e paautorizuar t\u00eb Adem Dema\u00e7it, i cili ka kaluar 28 vjet n\u00ebp\u00ebr burgjet jugosllave. Koh\u00ebt e fundit, ka botu shum\u00eb artikuj brenda e jasht\u00eb vendit rreth historis\u00eb s\u00eb Kosov\u00ebs n\u00eb tekstet m\u00ebsimore t\u00eb historis\u00eb n\u00eb Kosov\u00eb dhe n\u00eb vendet p\u00ebrreth Kosov\u00ebs \u2013 Shqip\u00ebri, S\u00ebrbi, Mal t\u00eb Zi dhe Maqedoni. Po ashtu, tani \u00ebsht\u00eb duke shkruar biografin\u00eb e Ibrahim Rugov\u00ebs, udh\u00ebheq\u00ebsit t\u00eb shqiptar\u00ebve t\u00eb Kosov\u00ebs 1989-2006."}],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2433","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/401"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2433"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2433\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2435,"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2433\/revisions\/2435"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6218"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2433"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2433"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2433"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/ppma_author?post=2433"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}