{"id":5795,"date":"2023-12-08T13:34:10","date_gmt":"2023-12-08T12:34:10","guid":{"rendered":"https:\/\/sbunker.org\/?p=5795"},"modified":"2024-10-09T14:44:06","modified_gmt":"2024-10-09T12:44:06","slug":"serbia-tjeter-lazar-stojanovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/kritike\/serbia-tjeter-lazar-stojanovic\/","title":{"rendered":"Druga Srbija - Lazar Stojanovic"},"content":{"rendered":"
\n

Fotografije od: Lazar Stojanovi\u0107 (1944 -2017), foto: CZKD<\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n
\n

Projekat \u2018Druga Srbija\u2019 za \u010ditaoca prikuplja stavove srpskih intelektualaca koji su se suprostavili drasti\u010dnom kr\u0161enju ljudskih prava Albanaca na Kosovu od strane srpskih vlasti, od vremena kada je Srbija ukinula autonomiju Kosova 23. marta 1989. do ulaska NATO trupa 12. juna 1999, pa \u010dak i nakon toga. Ta kr\u0161enja su tokom 1998. i 1999. kulminirala ubistvima oko 10 hiljada albanskih civila, silovanjima hiljada \u017eena, proterivanjem gotovo milion Albanaca, paljenjem i uni\u0161tavanjem oko 100 hiljada ku\u0107a, kao i ostalim du\u0161evnim i materijalnim \u0161tetama.<\/p>\n

Tim ciljem smo na\u0161iroko istra\u017eivali \u010dlanke i intervjue objavljene tokom ovog vremenskog perioda od preko tri decenije po dnevnim i nedeljnim novinama i publikacijama na Kosovu, u Srbiji i \u0161ire. U ovom tomu smo obuhvatili ise\u010dke iz \u010dlanaka i intervjua najistaknutijeg intelektualca, reditelja Lazara Stojanovi\u0107a [1944\u20132017], u kojima govori o brutalnim kr\u0161enjima ljudskih prava Albanaca na Kosovu tokom 90\u2013ih godina. Pored toga, od posebnog zna\u010daja nam je bilo da uklju\u010dimo i ise\u010dke u kojima Stojanovi\u0107 isti\u010de svoje stavove o nezavisnosti Kosova i odnosima koje ono ima sa Srbijom, ali i o albansko\u2013srpskim odnosima uop\u0161te.<\/p>\n

Lazar Stojanovi\u0107 je bio jedan od retkih srpskih intelektualaca koji su otvoreno izra\u017eavali kritike na ra\u010dun mita po kojem je Kosovo vekovima bilo deo Srbije, pa \u010dak i kolevka srpske dr\u017eave i nacije, kao i na ra\u010dun zvani\u010dnog diskursa koji taj mit u Srbiji tretira kao tabu temu i prema kojem je zadirivanje u njegovu istinitost ka\u017enjivo. Stojanovi\u0107 je razjarenim srpskim nacionalistima koji su povod za sukobe tra\u017eili u iseljavanju Srba sa Kosova tra\u017eio da govore i o nasilnom iseljavanju oko 450 hiljada Nemaca iz Vojvodine, koja je danas naseljena Srbima. \u0160tavi\u0161e, dodao je da ako bismo gledali na osnovu istorijskih podataka ko je kada i koliko dugo \u017eiveo na jednoj teritoriji, onda bi na \u010delu Beograda danas trebalo da budu upravo Nemci, jer su oni tim gradom upravljali mnogo pre Srba, a kako je verovao, i mnogo bolje od njih.<\/p>\n

Stojanovi\u0107 je Kosovo smatrao kolonijom, \u010diju je skrivenu su\u0161tinu saznao dok je izdr\u017eavao zatvorsku kaznu kao disident, nakon brojnih razgovora s albanskim politi\u010dkim zatvorenicima, a pre svega sa Ademom Dema\u010dijem. Stojanovi\u0107 se me\u0111u prvima u Srbiji suprostavio gu\u0161enju i potpunom pot\u010dinjavanju autonomije Kosova od strane Srbije, \u0161to je dovelo do smanjenja prava i sloboda Albanaca, kao i represiji i segregaciji kosovskih Albanaca tokom 90-ih godina, tvrde\u0107i da su oni taoci zato\u010deni u sistematskim getima.<\/p>\n

Nakon zlo\u010dina srpskih snaga krajem februara i po\u010detkom marta 1998. u selima Liko\u0161ane i Prekaz, Stojanovi\u0107 je za srpske medije u Beogradu izjavio da je albanski narod umoran od hiljadugodi\u0161nje robije, te je Beogra\u0111anima uputio apel tra\u017ee\u0107i da zajedno \u2018smanjimo sramotu tako \u0161to \u0107emo se distancirati od zlo\u010dina\u2019.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de zlo\u010dina koje je dr\u017eava Srbija po\u010dinila nad Albancima na Kosovu tokom 1998\u20121999, Stojanovi\u0107 pominje stra\u0161ne \u010dinove oduzimanja \u017eivota, posebno isti\u010du\u0107i masakr dece u porodici Bogujevci u Podujevu koji je po\u010dinila paravojna jedinica \u2018\u0160korpioni\u2019, o \u010demu je snimio i jedan dokumentarac. Zatim govori o uni\u0161tavanju imovine i proterivanju 850 hiljada Albanaca, \u0161to je smatrao zlo\u010dinom genocida, i to pre svega zato \u0161to je cilj bio da se teritorija etni\u010dki o\u010disti od Albanaca. \u010cak je javno izrazio \u017eelju da i o toj masovnoj deportaciji snimi film.<\/p>\n

Stojanovi\u0107 ka\u017ee da su prilikom vr\u0161enja zlo\u010dina protiv civila kori\u0161\u0107ene i avijacija i samohodna artiljerija, \u0161to je potpuno suprotno pravilima ratovanja, a za to su odgovorni svi, od onoga ko je tokom zlo\u010dina povukao obara\u010d do generala koji je te zlo\u010dine naredio ili ih nije spre\u010dio. S tim u vezi, Stojanovi\u0107 navodi da i kada zlo\u010dine po\u010dine paravojne jedinice, regularne jedinice vojske redovno se mobili\u0161u kako bi opkolile i obezbedile teritoriju, a po potrebi i izvr\u0161ile artiljerijske pripreme, da bi potom paravojne jedinice imale slobodan upad, pri \u010demu bi im dr\u017eava ne samo dala razre\u0161ene ruke da rade \u0161ta ho\u0107e, nego bi se \u010dak pravila da nema nikakve veze s njima, te ih ne bi ni krivi\u010dno gonila.<\/p>\n

Prema Stojanovi\u0107u, NATO intervencija 1999. godine podelila je narod u Srbiji na dve grupe: na manjinu koja je smatrala da je odluka o intervenciji bila pametna i ve\u0107inu koja je zauzela stav da je intervencija neosnovana, da je usmerena samo protiv Srba i Srbije, te da Srbija ima pravo na Kosovo. On je naveo da je ta intervencija uglavnom vr\u0161ena na Kosovu i da je tri \u010detvrtine \u017ertava bombardovanja poginulo upravo tamo, dok su na teritoriji Srbije napadi bili fokusirani samo na neke ciljeve od strate\u0161kog zna\u010daja, kako bi se umanjio vojni kapacitet Srbije kori\u0161\u0107en za mobilizaciju na Kosovu. Stojanovi\u0107 je saose\u0107ao sa svakom \u017ertvom koja je poginula kao kolateralna \u0161teta u Srbiji, ali je izjavio i to da sve dok na Kosovu, gde je poginulo najvi\u0161e \u017ertava, nemaju problem s NATO bombardovanjem, on nije spreman da o tome uop\u0161te raspravlja. Na pitanje da li je neko ko je ubijen na mostovima Srbije tokom NATO intervencije \u017ertva genocida, Stojanovi\u0107 je odgovorio da nije, jer nije ubijen zato \u0161to je pripadao odre\u0111enoj nacionalnosti, ve\u0107 zato \u0161to se u tom momentu nalazio na mostu. \u0160to se ti\u010de bombardovanja Radio-televizije Srbije, branio je stav da kada jedan medij postane ratno sredstvo po potpuno gebelsovskom modelu, istovremeno postaje i ratna meta.<\/p>\n

Stojanovi\u0107 je kao nosioce politi\u010dke i moralne odgovornosti za zlo\u010dine po\u010dinjene na Kosovu, pored srpskog politi\u010dkog vrha, smatrao i sve one koji su podr\u017eavali Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, svestan da je to zna\u010dilo otprilike 70% tada\u0161njeg stanovni\u0161tva. Me\u0111utim, prema njegovim re\u010dima i oko 70% Nemaca je isto tako \u2018demokratski\u2019 izabralo Hitlera. Stojanovi\u0107 nagla\u0161ava da je Srbija imala nekih 10 do 15 ljudi koji su se od samog po\u010detka protivili njenoj politici. Iako se radi o vrlo malom broju, dodaje da su ti ljudi ipak postojali. Bio je mi\u0161ljenja da je Milo\u0161evi\u0107 svojim zlo\u010dina\u010dkim ratovima naneo ogromnu \u0161tetu okolnim narodima i dr\u017eavama, ali i samoj Srbiji. Da bi se postiglo pomirenje, smatrao je da je veoma bitno da \u010dinjenice koje bi mogle rasvetliti doga\u0111aje budu dostupne javnosti, te se o\u0161tro protivio stavu kojim se na proces suo\u010davanja sa zlo\u010dinima gleda kao na ne\u0161to \u0161to je nepatriotsko, a da se svedoci obeshrabruju, ucenjuju i da im se upu\u0107uju pretnje.<\/p>\n

Za politi\u010dku i moralnu odgovornost za zlo\u010dine po\u010dinjene na Kosovu, Stojanovic\u0301 je, pored srpskog politi\u010dkog vrha, teretio i sve one koji su podr\u017eavali Slobodana Milo\u0161evic\u0301a, svestan da je to zna\u010dilo 70 odsto tada\u0161njeg stanovni\u0161tva. Prema njegovim re\u010dima, oko 70 odsto Nemaca je Hitlera izabralo \u201edemokratski\u201c. Isti\u010de da je u Srbiji bilo 10-15 ljudi koji su se od po\u010detka protivili njenoj politici. Iako malobrojni, ovi ljudi su ipak bili glasni. Prema njegovim re\u010dima, zlo\u010dina\u010dkim ratovima Milo\u0161evic\u0301 je naneo veliku \u0161tetu okolnim narodima i dr\u017eavama, ali i samoj Srbiji. Dostupnost \u010dinjenica koje bi mogle da rasvetle doga\u0111aje smatrao je veoma va\u017enom za postizanje pomirenja, pa se o\u0161tro protivio tome da se proces suo\u010davanja sa zlo\u010dinima do\u017eivljava kao nepatriotski i da se svedoci obeshrabruju, ucenjuju i preti.<\/p>\n

Stojanovi\u0107 je kao nosioce politi\u010dke i moralne odgovornosti za zlo\u010dine po\u010dinjene na Kosovu, pored srpskog politi\u010dkog vrha, smatrao i sve one koji su podr\u017eavali Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, svestan da je to zna\u010dilo otprilike 70% tada\u0161njeg stanovni\u0161tva. Me\u0111utim, prema njegovim re\u010dima i oko 70% Nemaca je isto tako \u2018demokratski\u2019 izabralo Hitlera. Stojanovi\u0107 nagla\u0161ava da je Srbija imala nekih 10 do 15 ljudi koji su se od samog po\u010detka protivili njenoj politici. Iako se radi o vrlo malom broju, dodaje da su ti ljudi ipak postojali. Bio je mi\u0161ljenja da je Milo\u0161evi\u0107 svojim zlo\u010dina\u010dkim ratovima naneo ogromnu \u0161tetu okolnim narodima i dr\u017eavama, ali i samoj Srbiji. Da bi se postiglo pomirenje, smatrao je da je veoma bitno da \u010dinjenice koje bi mogle rasvetliti doga\u0111aje budu dostupne javnosti, te se o\u0161tro protivio stavu kojim se na proces suo\u010davanja sa zlo\u010dinima gleda kao na ne\u0161to \u0161to je nepatriotsko, a da se svedoci obeshrabruju, ucenjuju i da im se upu\u0107uju pretnje.<\/p>\n

Pored toga \u0161to je nakon progla\u0161enja nezavisnosti Kosova podr\u017eao njegovo osamostaljenje, Stojanovi\u0107 je otvoreno i aktivno radio na tom pitanju kako je mogao i umeo jo\u0161 od 1972. godine. On je srpske politi\u010dare u Srbiji koji tvrde da je Kosovo srpsko podsetio da ne mogu da zadr\u017ee Kosovo sa 6% ljudi, i to bez upotrebe sile, i da se nezavisnost Kosova ne mo\u017ee poni\u0161titi, a to, kako ka\u017ee, svi u Srbiji ve\u0107 znaju, \u0161ta god o tome govorili. Pored uno\u0161enja odredbe u Ustav Srbije da je Kosovo neotu\u0111ivi deo teritorije Srbije, Stojanovi\u0107 se na\u0161alio rekav\u0161i da bi mogli da dodaju i da je ova planeta kockasta, me\u0111utim to, osim \u0161to bi zvu\u010dalo sme\u0161no i \u010dudno, ne bi imalo nikakve posledice po spoljni svet. Bio je ube\u0111en da je onaj ko je u Ustav Srbije stavio da je Kosovo njen neodvojivi deo najve\u0107i \u0161teto\u010dina u odnosu na srpski narod i na politi\u010dki polo\u017eaj njega i njegove dr\u017eave u Evropi.<\/p>\n

Nakon objavljivanja stavova intelektualaca Bogdana Bogdanovi\u0107a,\u00a0Milo\u0161 Mini\u0107<\/a>,\u00a0Sr\u0111a Popovi\u0107<\/a>\u00a0i sada Lazara Stojanovi\u0107a, u okviru projekta \u2018Druga Srbija\u2019 obuhvati\u0107emo ise\u010dke iz \u010dlanaka i intervjua nekoliko drugih srpskih intelektualaca kojih je, iako u malom broju, ipak bilo, a koji na\u017ealost vi\u0161e nisu \u017eivi, kao \u0161to su: Bogdan Deni\u0107 [1929\u20132016], Ilija \u0110uki\u0107 [1930\u20132002], Ivan \u0110uri\u0107 [1947\u20131997], Mihajlo Mihajlov [1934\u20132010], Mirko Kova\u010d [1938\u20132013] i drugi.<\/p>\n

Sve ove intelektualce su inspirisali srpski socijaldemokrate, kao \u0161to su Dimitrije Tucovi\u0107, Kosta Novakovi\u0107, Du\u0161an Popovi\u0107, Dragi\u0161a Lap\u010devi\u0107, Tri\u0161a Kaclerovi\u0107 i drugi koji su tokom 1912. i 1913. godine, kada je Srbija zauzela Kosovo, bili protiv stravi\u010dnih zlo\u010dina koje je srpska dr\u017eava na toj teritoriji \u010dinila nad nevinim albanskim stanovni\u0161tvom. Primera radi, u jednom Tucovi\u0107evom \u010dlanku, objavljenom u onda\u0161njim socijalisti\u010dkim \u2018Radni\u010dkim novinama\u2019 iz Beograda, on pi\u0161e: \u2018\u2026mi smo poku\u0161ali da izvr\u0161imo ubistvo s predumi\u0161ljajem jedne \u010ditave nacije\u2019. Jedan redakcijski \u010dlanak ovih novina je tvrdio da je Tucovi\u0107 posedovao informacije o toliko gnusnim zlo\u010dinima srpskih snaga nad Albancima da nije \u017eeleo uop\u0161te da ih objavljuje. Na\u017ealost, takvi zlo\u010dini su se ponovili krajem Prvog svetskog rata 1918. i 1919. godine, zatim tokom perioda izme\u0111u dva svetska rata, krajem Drugog svetskog rata (1944\u20131945), pa nakon njega (1946\u20131966) i, na kraju, tokom poslednje decenije pro\u0161loga veka (1989\u20131999).<\/p>\n

Na\u017ealost, takvi zlo\u010dini su se ponovili krajem Prvog svetskog rata 1918. i 1919. godine, zatim tokom perioda izme\u0111u dva svetska rata, krajem Drugog svetskog rata (1944\u20131945), pa nakon njega (1946\u20131966) i, na kraju, tokom poslednje decenije pro\u0161loga veka (1989\u20131999).<\/p>\n

Projekat \u2018Druga Srbija\u2019 ima za cilj ne samo da pru\u017ei model jednog intelektualca koji se protivi nepravdi i zlo\u010dinima po\u010dinjenim od strane dr\u017eavnih vlasti na \u010dijem \u010delu su njegovi \u2018sunarodnici\u2019, bez obzira na njihova opravdanja, ve\u0107 i da oda po\u010dast takvom \u010doveku koji je na ovaj na\u010din \u010desto rizikovao svoj \u017eivot, pokazuju\u0107i neverovatnu hrabrost koja nikako ne sme da pro\u0111e bez zaslu\u017eenog priznanja. Na\u017ealost, ove li\u010dnosti se u srpskom narodu smatraju izdajnicima, isklju\u010duju se iz dru\u0161tva, osu\u0111uju, kleve\u0107u i napadaju, dok ih Albanci gledaju s nepoverenjem i zanemaruju.<\/p>\n

Nadamo se da \u0107e ova publikacija slu\u017eiti novinarima, politi\u010dkim analiti\u010darima i onim aktivistima civilnog dru\u0161tva koji se bave albansko\u2013srpskim odnosima; politi\u010darima uklju\u010denim u pregovore koji se zala\u017eu za normalizaciju ovih odnosa; studentima, akademicima i \u0161iroj javnosti, uklju\u010duju\u0107i i budu\u0107e generacije Kosova, Srbije, Albanije i \u010ditavog Balkana, kao i svima onima u svetu koji su zainteresovani za ovo izdanje, po\u0161to \u0107e ono biti dostupno onlajn i, osim na albanskom i srpskom, objavljeno i na engleskom jeziku.<\/p>\n

Posleratno Kosovo nema nijednu ulicu, trg ili \u0161kolu koja nosi ime reditelja i humaniste Lazara Stojanovi\u0107a, iako se on \u017eestoko suprotstavljao dr\u017eavnom teroru Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima po\u010detkom 90\u2013ih godina. No, iako je bio prvi i najglasniji srpski intelektualac koji ne samo da se protivio okupaciji Kosova od strane srpskog re\u017eima, ve\u0107 je podr\u017eao i njegovu nezavisnost, Skup\u0161tina Kosova ga nije pozvala na sve\u010danost progla\u0161enja nezavisnosti 17. februara 2008.<\/p>\n

Stoga, neka ovo izdanje bude jedno skromno priznanje izuzetnom intelektualcu Lazaru Stojanovi\u0107u za njegov ogroman doprinos u za\u0161titi ljudskih prava kosovskih Albanaca, kao i za napore da se Albanci i Srbi prijateljski i u miru razi\u0111u, ali i da zasnuju su\u017eivot na toleranciji i me\u0111usobnom razumevanju.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Foto nga: Lazar Stojanovi\u0107 (1944 -2017), foto: CZKD \u201cSerbia tjet\u00ebr\u201d p\u00ebrmbledh p\u00ebr lexuesin q\u00ebndrimet e intelektual\u00ebve serb\u00eb q\u00eb i kund\u00ebrshtuan shkeljet drastike t\u00eb t\u00eb drejtave t\u00eb njeriut ndaj shqiptar\u00ebve n\u00eb Kosov\u00eb nga ana e autoriteteve serbe, q\u00eb prej koh\u00ebs s\u00eb shfuqizimit t\u00eb autonomis\u00eb s\u00eb Kosov\u00ebs nga Serbia m\u00eb 23 mars 1989 e deri n\u00eb hyrjen […]<\/p>","protected":false},"author":401,"featured_media":6241,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[14],"tags":[787,664,693,12],"ppma_author":[685],"class_list":["post-5795","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-kritike","tag-books","tag-kosovo","tag-literature","tag-serbia"],"authors":[{"term_id":685,"user_id":401,"is_guest":0,"slug":"shkelzen-gashi","display_name":"Shk\u00eblzen Gashi","avatar_url":{"url":"https:\/\/sbunker.org\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/Shkelzen-Gashi-1-1024x641-1-150x150-1.png","url2x":"https:\/\/sbunker.org\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/Shkelzen-Gashi-1-1024x641-1-150x150-1.png"},"user_url":"","last_name":"Gashi","first_name":"Shk\u00eblzen","description":"Shk\u00eblzen Gashi ka studiu Shkencat Politike n\u00eb Universitetin e Prishtin\u00ebs, kurse magjistratur\u00ebn p\u00ebr Demokraci dhe t\u00eb Drejta t\u00eb Njeriut n\u00eb programin e p\u00ebrbashk\u00ebt studimor t\u00eb Universiteteve t\u00eb Bolonj\u00ebs dhe t\u00eb Sarajev\u00ebs. \u00cbsht\u00eb autor i shum\u00eb botimeve (librave dhe artikujve). N\u00eb vitin 2010 ka botuar biografin\u00eb e paautorizuar t\u00eb Adem Dema\u00e7it, i cili ka kaluar 28 vjet n\u00ebp\u00ebr burgjet jugosllave. Koh\u00ebt e fundit, ka botu shum\u00eb artikuj brenda e jasht\u00eb vendit rreth historis\u00eb s\u00eb Kosov\u00ebs n\u00eb tekstet m\u00ebsimore t\u00eb historis\u00eb n\u00eb Kosov\u00eb dhe n\u00eb vendet p\u00ebrreth Kosov\u00ebs \u2013 Shqip\u00ebri, S\u00ebrbi, Mal t\u00eb Zi dhe Maqedoni. Po ashtu, tani \u00ebsht\u00eb duke shkruar biografin\u00eb e Ibrahim Rugov\u00ebs, udh\u00ebheq\u00ebsit t\u00eb shqiptar\u00ebve t\u00eb Kosov\u00ebs 1989-2006."}],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5795","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/401"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5795"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5795\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":8132,"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5795\/revisions\/8132"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6241"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5795"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5795"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5795"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/sbunker.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/ppma_author?post=5795"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}