Studensti protesti koji su počeli 22. novembra 2024. nastavljaju se širom zemlje. Protesti su započeti posle napada na studente Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu tokom održavanja 15 minuta tišine u znak sećanja na petnaestoro poginulih 1. novembra u Novom Sadu kada se nadstrešnica novorekonstruisane železničke stanice obrušila na njih.
Železnička stanica je otvorena bez upotrebne dozvole. Izvođač radova je kineski konzorcijum CRIC&CCCC, a glavni investitor ovog, po zvaničnim podacima višemilionskog projekta, Infrastruktura Železnice Srbije A.D.
Studenti traže odgovornost za tragediju u Novom Sadu i za napade na njihove kolege. Njihovi zahtevi uključuju objavljivanje celokupne dokumentacije koja se tiče rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu, pokretanje krivičnih postupaka protiv svih lica koja su fizički napala studente i profesore, odbacivanje krivičnih prijava protiv uhapšenih i privedenih studenata na protestima, kao i povećanje budžeta od 20% za visokoškolsko obrazovanje.
Prvi odgovor režima bila je diskreditacija protesta i pokušaj da se okrive Hrvatska i zapad kao njihov izvor. Kada to nije uspelo, pokušali su da spinuju priču sa novim izborima i lažnim ostavkama, dok je Vučić istakao da mu je žao „onih studenata, a za koje zna da su većina, koji žele da uče i žele da polože godinu“.
Vlada se i direktno obratila mladima, nudeći im povoljne stambene kredite. I pored konstantnog organizovanog nasilja, diskurs je smekšao pred jakim i rastućim pokretom, čime je zabrinutost režima postala evidentna.
Protekle nedelje obeležene su masivnim promenama. 27. januara studenti su organizovali 24-časovnu blokadu Autokomande. Sledećeg jutra, SNS-ovi lojalisti su napali četvoro studenata u Novom Sadu. Samo nekoliko sati kasnije, premijer Miloš Vučević i gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić podneli su ostavke.
30. januara, beogradski studenti započeli su dvodnevni marš do Novog Sada. Kad su stigli u grad, zvanično je potvrđeno da su nominovani za Nobelovu nagradu za mir. Njihove novosadske kolege i građani pridružili su im se u blokadi tri glavna gradska mosta u akciji pod nazivom „1.2. na 3 mosta“, obeležavajući tačno tri meseca od pada nadstrešnice. Desetine hiljada građana pridružilo se blokadama, posle kojih su mnogi noć proveli u šatorima i sledećeg jutra učestvovali u akciji čišćenja Bulevara oslobođenja.
Čini se da se studentski protesti približavaju svojim ciljevima i da oslabljuju režim, ali ono što je sigurno je da će njihov uticaj biti trajan. Studentski protesti su doneli pravu nadu i mobilisali javnost svojim iskrenim i nedvosmislenim stavovima. Njihov angažman je prvi koji se na takav način bavi glavnim problemima u društvu, pošto opozicija, koja uvek plašljivo pristupa gorućim temama i civilni sektor, koji se limitira na teme visoke politike i zamrznutih konflikata, u tome nisu uspeli.
Čelnici SNS-a ne znaju kako da pristupe studentima. Njihovi protesti nemaju predstavnike i više puta su se distancirali od stranačkih i drugih komentara, pozivajući na poršku, ali podvlačeći svoju samostalnost. Ono najvažnije, njihovi zahtevi se ne tiču kratkotrajnih politčnih ciljeva, već su mudro skrojeni tako da targetiraju sam koren sistemske korupcije. Srpski studenti se ne boje sopstevnih stavova, za razliku od Vučićevog režima.
Uticaj studentsih protesta se brzo prelio preko granica. Srpski studenti probudili su simpatiju svojih kolega u Zagrebu i Rijeci koji su organizovali skupove podrške. Hrvatski građani, predvođeni studentima, organizovali su skupove u pet gradova sa jasnom porukom: „Jedan svijet, jedna borba“. Bosanski studenti nisu samo odali poštu nastradalima u Novom Sadu, već su se ohrabrili da i sami traže odgovornost vlasti za 19 života koje su odnele poplave na Jablanici 4. oktobra.
Univerzitet u Lubljani je i zvanično dao podršku zahtevima srpskih studenata i osudio nasilje nad njima. Srpski studenti su uzvratili solidarnost, odavajući poštu žrtvama stravičnih događaja u Zagrebu i na Cetinju, koristeći svoje platforme da dopru do svojim komšija u teškim trenucima.
Protesti i bojkoti u Srbiji preprasli u pokret koji traži pravično društvo odgovornih istitucija i reparacije za godine SNS-ove korupcije i destrukcije.
U pitanju je pokret gde profesori stoje uz svoje studente i daju im bezuslovnu podršku i nisu jedini u tome. Društvo arhitekata Srbije javno je objavilo saopštenje u kom pojašnjava manipulaciju vezanu za dokumentaciju o železničkoj stanici u Novom Sadu. Advokatska komora Srbije suspendovala je sve svoje aktivnosti na još 30 dana posle osmodnevnog bojkota.
28 organizacija civilnog društva prekinulo je saradnju sa vlašću. Do sredine januara, 68% srednjih škola organizovali je blokade i plenume, po uzoru na studente. Država je stala.
Ljudi u Srbiji su konačno preuzeli svoje pravo da određuju budućnost sopstvene zemlje. Istovremeno, studentski protesti postali su simbol vere i zajedništva. Studentski prkos naspram režimskih pritisaka predstavlja snažan model u borbi za pravdu i odgovornost. Njihova borda uzdrmala je režim i probudila solidarnost u čitavom regionu. Njen značaj će se dugo osećati u Srbiji kroz želju za promenama koju je probudio.
